Dragana Gligic

Dodala bih nešto čemu sam "očigledac" - a to su lokalni mediji, najčešće televizije, u kojima igrom slučaja rade ljudi koji nisu prošli pored pravog novinara a kamoli nešto naučili (škole da i ne pominjem). Lektori i urednici kao da ne postoje. Ponuda priloga je očajna a izbor samim tim još gori. Ljudi koji taj posao rade, umisle da su novinari i eto problema.

Da ne pominjem žutu štampu i sve ostalo što samo ocrnjuje ovu profesiju. Na žalost.

Slažem se sa postom u potpunosti

Najpre, dobrodoslica :)
Iznimno se radujem ovakvom blogu i slutim da cemo imati o cemu da diskutujemo.
Sto se posta tice, novinarska bransa je ogledalo stvarnosti, te uzroke njenog propadanja ne treba traziti samo medju novinarima i urednicima. A da ni oni ne rade ic da bi se mrdnuli s mrtve tacke to stoji.
Tvom popisu "kategorija" novinara(koji bi se mogao granati i dopunjavati ihaaaj :) moram da dodam i jednu posebnu, izniklu jos u amfiteatru Fakulteta politickih nauka, koji bi kao trebalo da skoluje novinare - oni sto su hteli da budu glumci, pa kad majka ne moze da ih vidi u toj ulozi na TV-u, onda barem ajd da budu novinari :)))

U Srbiji postoji između 10 i 15 dnevnih listova. Od toga jedva Borba i možda Politika mogu novinama da se nazovu. Sve ostalo spada u štampano smeće sa mnogo slika, senzacionalnih naslova, neprovjerenih i izmišljenih vijesti i tekstova, intervjua u kojima su pitanja duža od odgovora (primjer intervjua s Gopcem u Blicu, i to na dvije strane, neko je lutao internetom, pokupio neke njegove izjave i napravio intervju koji izgleda kao da novinar Gopca nikad ni na televiziji nije vidio), tračeva, kleveta, horoskopa i svega onog što polupismeni narod želi da čita. Takve tekstove pišu ne baš pismeni i ne baš obrazovani ljudi. A kad bismo još zagrebali da vidimo kako se tekstovi naručuju i plaćaju, mislim da bi nam se novine odavno zgadile.

Potpuno ste u pravu, draga koleginice Gligić! Novine u Srbiji preplavljene su sramno nepismenim tekstovima koji vrve od jezičkih, ali materijalnih grešaka jer ih pišu neobrazovani i neinformisani ljudi.Ako na to dodamo nedostatak talenta koji je takođe conditio sine qua non u ovoj branši, dobija se presek stanja u srpskom novinarstvu. Narod u ovoj zemlji informišu ljudi koji ne poznaju ni elementarna jezička pravila. Osobe koje se bave ovim poslom malo ili uopšte ne čitaju, zbog čega im je fond reči, koji novinar shodno prirodi svog posla MORA da se obnavlja i proširuje, nedopustivo siromašan. Neko ko je stao na školskoj lektiri jednostavno ne može da napiše iole složen tekst - za to je, za početak, potrebno bar poznavanje sinonima. Novinar koji (gle čuda!) ume da piše, retka je zverka a takvima, kao što znamo, preti izumiranje.